Vladan Milanko

Izrazito stripovsko nad-ja

Priča u slikama – "onako kako jeste i kako ne može da ne bude" Ako jedna slika – a mislimo na sliku u slikarstvu – predstavlja tačku konvergencije sila, te kulminacije istih u jednom jedinom prizoru koji zatim prosijava mnoštvom značenja (i ne samo značenja), priča u slikama, od kojih je svaka slika posebno jedan neminovni korak koji vodi ka sledećem, još dodatno podcrtava neminovnost ishoda svakog prethodnog koraka. Umesto krajnjeg usuda, jednog ključnog momenta koji u sebi nosi i prošlost, koju retroaktivno opravdava i budućnost, koju uslovljava, kao što imamo kad je reč...

Vladan Milanko

Izrazito TV ja

TV-Domaćin Stara definicija po kojoj se TV razlikuje od bioskopa glasi: "u bioskopu smo mi gosti dok je kod TV-a obrnuta stvar, TV sadržaj je naš gost". Iz toga sledi da smo mi domaćini kad je TV u pitanju. A drugi termin za TV-voditelja je i "domaćin", "TV-host", kao u: "vaš domaćin večeras je...". Dakle voditelj, ovaj "domaćin", treba da govori umesto nas, sa mesta na kom se mi nalazimo – on je naš predstavnik, on zastupa nas, "obične ljude", "male ljude". "Male ljude" koji su antipod "zvezdama". Voditelj ili "TV-domaćin" trebalo bi da svoje goste, političke, estradne,...

Vladan Milanko

Drakula: menstrualni i filmski ciklus

Drakula, grof, s jedne i ređanje tehnoloških dostignuća (fonograf, mikroskop, kinematograf, pisaća mašina) s druge strane u Kopolinom filmu "Drakula" (1992): nije problem u tome što je s jedne strane autentično, arhe, aristokratsko, tradicionalno, a s druge novo, bezinteresno, hladno, proračunato, itd. pa da zato treba da pomažemo novom protiv starog. Stvar je u tome što novo neizbežno jeste tu, ali što ono stvara privid starog. Stvara ga kao vlastititi objekt uživanja. Uživanja, uživljavanja, iživljavanja. "Civilizacija i sifilizacija napreduju ruku pod ruku". Haos je luna-park,...

Lidija Prišing

Linčovanje filma

Godine 2008. izlazi Mračni vitez i svi pišu i pričaju o Hitu Ledžeru, o njegovoj interpretaciji Džokera kao anarhiste, koji čak i podseća na Sida Višsa, a sa kojim Ledžer deli i tragičnu sudbinu prerane smrti. Filmovi holivudske "A produkcije" do pojave Mračnog viteza izbegavaju ili se u najboljem (i najređem) slučaju tek izdaleka dotiču aktuelnih političkih tokova. Vladan Milanko, sada urednik FKNG a koji u to vreme piše filmske kritike za NSPM, u svojoj recenziji Mračnog viteza1 primećuje da je Džoker terorista viđen iz ugla konzervativaca: terorista ne...

Vladan Milanko

Džejson Born ili "Šta vole mladi (levičari)? – Mladi (levičari) vole upropašćenu mladost!"

"Promičući filmovi" – civilno i profesionalno gledanje istih Kad neko kaže da mu je film "promakao" bilo zbog sporog filmskog ritma, bilo zbog brze, "haotične", dezorijentišuće montaže, bilo zbog lošeg kvaliteta snimka ili pak zbog toga što se "nije pronašao" među likovima, nije se identifikovao sa likovima te sa pričom, onda možemo da budemo sigurni da je baš to promicanje gledaoca koji je u pitanju promovisalo iz civilnog u službenog gledaoca. U čemu je razlika između civilnog gledanja filma i njegove suprotnosti? Na prvom mestu, civilno gledanje filma je gledanje...

Ivan Selimbegović

Iza filma - primedbe uz Džej-Ef-Kej

I U jednom tekstu o dugom kadru Pazolini pravi sledeći misaoni eksperiment: on se pita kako bi izgledao potpuni dokumentarni snimak Kenedijevog ubistva, film koji bi prikazivao sve što se tamo moglo videti, odnosno, potpunu objektivnu realnost tog događaja, te predlaže da zamislimo niz dugih kadrova snimljenih iz perspektiva svih prisutnih ljudi. Tako bismo dobili snimke onoga šta su videle Kenedijeve oči, šta oči njegove žene, njegovog ubice i svih ma koliko važnih ili nevažnih prisutnih aktera (čak možemo to proširiti i na sve moguće perspektive na taj događaj). Međutim, takav...

Vladan Milanko

Revolver za iznajmljivanje i revolucija za poneti. Ime perverznog jedinstva civilizacije i varvarstva: "Vajat Erp"

Službenik zaposlen od strane neke javne službe nije isto što i sluga. Uvek je u službeništvu prisutan i element uživanja koji služba neizostavno pruža. Primereno je ovde setiti se skeča iz TV-serije Leteći cirkus Montija Pajtona o mlekadžiji koji, dok raznosi mleko po kućama, sreće raspusne domaćice. Makar na nivou fantazije, svaka služba obezbeđuje ovakve scene. Službenik nije tek potčinjen službi, već on obavezno putem službe za koju radi dobavlja sebi uživanje. Ali, ako mlekadžija iz Letećeg cirkusa Montija Pajtona na fantazmatskom nivou dolazi do uživanja,...

Vladan Milanko

Samo reakcionarima smeta haotična montaža

Već neko vreme i kritika i publika iznose svoje primedbe na rad kamere te na montažne postupke primenjivane u skorašnjim filmskim ostvarenjima. Na primer, Rodžer Ebert, verovatno najpoznatiji filmski kritičar na planeti, a isto tako i neko ko je u brojnim kritikama pokazao da mu ne nedostaje senzibilitet za novine na filmu, piše o uvodnoj sceni filma Quantum of Solace (2008): "Potera, u kojoj vidimo Džejmsa Bonda pod konstantnom pretnjom rafala iz automatskog oružja, toliko je brzo izmontirana i toliko očigledno konstruisana od neartikulisanih, kompjuterski generisanih specijalnih...

Ivan Selimbegović

Teorema o rascepljenoj realnosti – kada rez uđe u kadar...

I U jednom od svojih teorijskih tekstova o filmu Pazolini je rekao da je film “pisana manifestacija jezika stvarnosti”. Kao što jezik kojim inače govorimo ima i svoju pisanu manifestaciju, tako i sama stvarnost govori nekim jezikom čiji je pisani oblik film. Jezik stvarnosti je za Pazolinija jezik akcije. Iz toga možemo naslutiti da stvarnost o kojoj se radi nije razumljena kao skup objekata – nije, na primer, stvarnost kakvu opisuje fizika, jer akcija uvek podrazumeva i aktera, tj. subjekta. Akcije zato ne treba razumeti drugačije do kao ljudske akcije, kao činove kojima čovek...

Vladan Milanko

Materijalistička poetika Dušana Makavejeva – skica za kritički osvrt

Kada je Dušan Makavejev bio gost u ciklusu predavanja i razgovora o filmovima, 6. novembra 2010., ciklusu čije je ime istovetno imenu ovog sajta, spremio sam nekoliko pitanja koje sam želeo da mu postavim u vezi sa njegovim radom. A kako se radi o praćenju njegovih filmova, analiziranju, razmišljanju o njima tokom jednog dužeg vremenskog perioda, pitanja nisu mogla da budu prosta i, što sam tada više radio na njihovoj artikulaciji, to su ona više počinjala da nalikuju komentarima i prestajala da uopšte i budu pitanja. Zato, ova pitanja na kraju ni nisu bila preterano korisna – ili...

Lidija Prišing

Invazija otimača tela: veštačka tela i kolektivni um

I Invazija otimača tela (Invasion of the Body Snatchers) Dona Zigela iz 1956. godine obično se tumači u kontekstu srodnih špijunskih američkih filmova i televizijskih serija iz pedesetih godina koje su bile deo hladnoratovske propagande. Ako se ograničimo tim kontekstom i film gledamo isključivo kao alegoriju političke klime u Americi pedesetih – ako vanzemaljce bez emocija u filmu naprosto izjednačimo sa komunistima koji vrebaju da preotmu ljudske duše – onda gubimo uvid u jedan širi filmski kontekst koji svakako već sadrži i ovu hladnoratovsku alegoriju. Čak gledajući...

Vuk Vuković

Diskretni šarm buržoazije – apsurdno kao Realno

Bunjuelovo remek delo Diskretni šarm buržoazije uglavnom se smatra nadrealističkim filmom – ipak, čini se da u poređenju sa Andaluzijskim psom, na kome je, kako je već poznato, Bunjuel radio sa Dalijem, Diskretni šarm pomalo odstupa od ’’tipične’’ nadrealističke forme (mada je nadrealizmu teško pripisati bilo kakvu tipičnost kao i strogo definisanu formu), odnosno od onoga što mahom odlikuje nadrealizam. Andre Breton je u Nadrealističkom manifestu nadrealizam definisao, između ostalog, kao ’’...prosti psihički automatizam čiji je cilj izražavanje......

Vladan Milanko

Obred: Isterivač đavola je psihijatrov najbolji prijatelj

Tradicionalni rituali domaćih medija koji nas izveštavaju o novim filmovima: Obred je film koji nam pruža priliku da reflektujemo štošta. Pri tom ne mislim na malograđanštinu kod nas koja ne može a da ne zablista netom se neko iz ovih krajeva pojavi u holivudskom filmu. Pa makar se pojavio i u minimalnom filmskom vremenu kao što ga ovde ima Marija Karan koja tumači jednu od epizodnih uloga, a o kojoj se kod nas piše kao da je njeno pojavljivanje jedino što ima a i jedino što uopšte treba da se o ovom filmu kaže. Isterivač đavola, naučni saradnik i prijatelj...

Lidija Prišing

Blejd Raner: rok trajanja kao differentia specifica savremenog subjekta

Najjednostavnije rečeno, Blejd Raner (Blade Runner, 1982) ne postavlja pitanja kao što su "Šta znači biti čovek?" i "Šta znači biti android?", već pre svega pitanje "Šta znači biti?" ili preciznije "Šta znači biti subjekt?", pitanje koje se obavezno nadopunjuje sa "Šta znači biti subjekt – društva, subjekt društvenih okolnosti u kojima se nalazim?" U tom smislu pre se radi o načinu, o nekom "kako" – "kako postoji subjekt, koje i kakve radnje ga čine tim što jeste?", nego o nekom "šta?" Razlika koja je na snazi kada govorimo o razlici između pitanja šta...

Vladan Milanko

Konan varvarin: stvar-civilizacije, fetiš koji se ne poseduje ali ni ne potiskuje; fetiš kojim se biva

Konan varvarin lik je koji danas ima nešto da nam ponudi iz više razloga. Prvo, radi se o fantaziji nastaloj u vreme velike ekonomske krize, dakle, okolnostima vrlo sličnim današnjim. Vreme opadanja svih vrednosti vreme je koje se da artikulisati kroz jednu takvu fantastičnu naraciju kao što je ona u pričama o Konanu, čije je dešavanje smešteno u vreme posle potopa mitske Atlantide (civilizacija je u rasulu, ostaje nam varvarstvo kao naslednik iste, kao jedina nada da prežive makar neke od vrednosti koje su stečene civilizacijom). Identičan sklop imamo u naraciji o ratu protiv terorizma:...

Lidija Prišing

Sucker Punch – fantazija fantazije kojom se otuđuju seksističke fantazije

Sucker Punch je "filmski film" u smislu da se na narativnom nivou služi pretežno filmskim sredstvima, da daje prednost montaži u odnosu na linearni tok priče, da se fokusira na proizvodnju prizora (od kojih smo neke imali prilike da vidimo u svetu stripa, ali sada imamo prilike da ih vidimo i na filmu, ali se onda tu ne radi tek o preslikavanju, već im se ovde prilazi na filmski način), te da stavljanje prizora u kontekst obavlja na jedan drukčiji način u odnosu na onaj ustaljeni. U Sucker Punch-u u pitanju je priča o devojci koja posle slučaja maltertiranja u okviru porodice...

Vladan Milanko

Formule koje proizvode ništa koje je stvar subjekta apokalipse

Najrasprostranjeniji narativ danas jeste onaj po kojem živimo u vremenu katastrofe – ekološke, finansijske, političke, moralne, itd. Šta možemo reći o katastrofi? Katastrofa je prevrat ali ne bilo kakav, već onaj koji iz stanja uređenosti prelazi u stanje neuređenosti. Uređenost, pre svega, podrazumeva formu, formiranost, demarkacione odlike a neuređenost ništa od toga. Prema Tomi Akvinskom, „ono što daje postojanje materiji je forma. Forme su aktuelizacije ili akti“1 Dalje, „Tri stvari su potrebne za postojanje: materijal, nedostatak aktuelizacije, i nešto što će dati aktuelizaciju“2....

Vuk Vuković

Građanin Kejn – građansko društvo, individualnost, fetiš

U tekstu ću izložiti tezu prema kojoj film Orsona Velsa iz 1941. 'Građanin Kejn' jeste film koji prikazuje mesto individue u građanskom društvu – tj. mesto njenog izostajanja, tačnije, da individua ne postoji, u smislu u kome je ona ideološki (imaginarni) odraz društveno-ekonomske kategorije privatnog vlasništva, i, na širem planu, slobodnog tržišta kao dominantnog oblika ekonomske organizacije proizvodnje i razmene, što, kako ću kasnije u tekstu pokazati, ima odlučujuće posledice po sve ostale 'stvarnosti', odnosno prakse. Tekst se sastoji iz tri teorijska momenta i jednog kraćeg...

Vladan Milanko

Slike iz Egipta – kako one vide nas

Snimci iz Egipta, reportaže, komentari, analize situacije tamo, svakodnevno pristižu. Dve dominantne interpretacije su sledeće: s jedne strane su oni koji u protestima protiv diktatora Hosnija Mubaraka vide šansu za izbijanje ničeg drugog do fundamentalističkih islamističkih struja (po njima, "loše u ovom slučaju može da zameni samo nešto još gore"), a sa druge oni koji tekuća dešavanja u Egiptu posmatraju kao oslobodilačku pobunu protiv represije – protiv represije Mubarakovog režima, ali i, posredno, S.A.D.-a, te Izraela, koji podržavaju Mubarakov režim, jer ovaj ide na ruku...

Lidija Prišing

Kad stvar propriča: ljudski i neljudski govor, ljudska i neljudska subjektivnost u filmu Planeta majmuna

I Ako uzmemo u obzir vreme i kontekst u kojem je nastao film Planeta majmuna Frenklina Dž. Šefnera – a to je 1968. godina, vreme kada je Hladni rat uveliko u zamahu – kao i činjenicu da je film nastao i postigao veliki uspeh u okviru holivudske filmske produkcije, onda ne smemo prevideti potencijal hladnoratovske perspektive koja nam se nudi za čitanje filma. Opravdanost, i čak nužnost, analize ovog filma u istorijsko-političkom kontekstu u kojem je nastao dodatno potvrđuje i činjenica da je već sledeći Šefnerov film, Paton iz 1970. godine, film koji se ne bavi prosto...

Darko Markovac

Subjektivacija i užas u filmu The Shining

U ovom predavanju ću govori o subjektivaciji. Pod subjektivacijom se podrazumeva prihvatanje određenih tehnika kojima se postaje subjekt. Ali šta u suštini znači biti subjekt? U pravu se često koristi sintagma “subjekt prava”. U ekonomiji se takođe govori o “ekonomskom subjektu” i o “subjektivnom učinku”. Ovde se interesujemo za učinke subjektivacije, tj. za načine na koje se postaje subjekt u opštem smislu reči, a tek onda i u posebnom, pravnom ili ekonomskom. Šta znači biti subjekt u opštem smislu reči? Postati subjekt znači moći raspolagati svojim postupcima, biti...

Ivan Selimbegović

Lični identitet i sloboda u filmu Totalni opoziv

1. Film Totalni opoziv je u svoje vreme bio kritikovan kao suviše nasilan i vulgaran. Uprkos velikom uspehu pred publikom, filmu se zameralo zbog takvih scena kao što je prostitutka-mutant sa tri dojke ili doktor kome je glava probijena metalnom šipkom. Sam režiser, (Pol Verhoven) koji je i ranije važio za nekoga ko uvek ide „korak dalje“ u nepristojnim i neprijatnim scenama, u jednom intervjuu je rekao da voli da provocira publiku na taj način jer tako remeti njihov osećaj stvarnosti na filmu. Scena u kojoj vidimo Kuata, vođu pobunjenika, u krupnom planu, sa raspalim zubima...

Vladan Milanko

Zvezdani ratovi: diskurs istorije, diskurs gospodara i roba

Na narativnom planu, film Zvezdani ratovi ponavlja onu dobro poznatu priču iz svih mitova o heroju koji se izdvaja iz svoje neposredne okoline, koji je, dakle, neprilagođena individua, neko ko se ne uklapa u svakodnevicu, te neko ko se onda otiskuje na veliko putovanje na kom se suočava sa preprekama koje su istovremeno i opšte jer prete svima, ali i njemu samom unutrašnje, jer dok savlađuje ono što svima preti, dolazi do nekih ličnih spoznaja koje mu potvrđuju da je njemu mesto van proseka. Na tom putovanju na kom se ispoljava herojeva posebnost, heroj sreće princezu koja je u...

Ivan Selimbegović

Bulevar sumraka: život između dve smrti

Počeću izlaganje razvijajući tezu po kojoj je Bulevar sumraka hegelijanski film, a zatim ću govoriti i o njegovom sablasnom aspektu – o činjenici da se u njemu pojavljuje ne jedan, već tri mrtva ili bolje reći: ne-mrtva lika. Prva stvar kojom nas ovaj film pomalo iznenađuje je činjenica da je narator mrtav. U originalnoj verziji filma je to bilo još više naglašeno. Naime, ta prva verzija počinjala je scenom u kojoj islednici donose leš Džoa Gilisa u mrtvačnicu, da bi se po njihovom odlasku on digao, seo i počeo da priča sa drugim leševima o svojoj smrti. Ovakav početak...

Vladan Milanko

Fenomenologija fantoma

Ako ne dozvolimo da nas zanese apel na osećanja Fantoma opere, ili pak ako to dozvolimo ali nam to ne bude dovoljno, onda se Fantom opere pojavljuje kao jedna izrazito formalna struktura. Prvo, sama zgrada opere tu je jasno podeljena demarkacionim linijama: opera je mikrokosmos u kom se gore, u ložama, nalazi viša klasa, srednja je dole u parteru, na pozornici je posluga, a ispod pozornice, u hodnicima katakombi, nalazi se nakaza kao skrivena istina iza maske, a maska je sama opera i samo društvo. Primordijalni otac, počinilac zločina, koji se krije ispod svega prisutan je i...

Lidija Prišing

Apokalipsa danas: muška komedija

I Osnovna premisa većine ratnih filmova, a pre svega ratnih filmova pre Apokalipse danas, obavezno je ta da su likovi u tim filmovima naprosto bačeni u rat. Rat je tu uvek jedna vanredna situacija, situacija koja je nova i neuobičajena za subjekte koji su se u njoj našli i u kojoj moraju na ovaj ili onaj način da se snađu sve dok se rat ne završi, a onda će da se vrate, izmenjeni svojim iskustvom rata ili ne, svom ustaljenom mirnodobskom životu. Rat je u ovoj vrsti filma, za subjekte filma, uvek jedna vanredna situacija. On je nešto spoljašnje, nešto poput vremenske nepogode,...

Vladan Milanko

Slepo kino oko Drejerovog Vampira

O Drejerovom Vampiru Alfred Hičkok rekao je da je to jedini film koji vredi videti dva puta. Što znači – šta? Zbog stilizovane režije, zbog načina glume, i, uopšte, zbog načina na koji se priča razvija, Drejerov Vampir ne dozvoljava da bude gledan tek neposredno, ne dozvoljava identifikaciju sa likovima i pričom onako kako to drugi filmovi ne samo da dozvoljavaju već čak nalažu. Zato, prvo gledanje Vampira već je i drugo, u isto vreme. Kada gledamo Vampira, onda ga u isto vreme gledamo dva puta, prvi put kao filmsku realnost, realnost koju nam film predstavlja,...